Нема

Град је упао у рупу.
Затрпали су.
Цвет је никао али Сунца више није било.

старосткаогрех...старосткаогрех...каогрех

Градска библиотека града Београда почела је да врши ментално правни геноцид међу старијом популацијом. Ако сте стари и слабо се крећете а писмени сте немојте да живите у Београду. У градској библиотеци су укинули старост декретом свог управног одбора.

Где је Логан ?

Београд се ослободио стране окупације пре 70 година.

Окупација бахатих, непотистичко примитивних бирократа је овде изгледа неуништива.

Као што је свет прихватио религију без Бога тако и ми читаоци хтели не хтели морамо да прихватимо библиотеку без књигe.


У окупираном Београду,
17.10.2014.

                                                                                                                                           

                                                                                                 Писац

Одлазак.....

Речи и време се посвађају некад.

Људи постају заточеници такве ситуације. Тешко им је да се снађу у времену без речи и речима ван времена. Све се већ догодило, све је већ написано и након тога празнина чији одјек разара ум.

Површно је подценити глупост. Она је непоколебљива и непресушна. Одакле она… долази ? Не, то је погрешна поставка. Она не долази, она је увек  ту. И речи и време пред људском глупошћу дубоко се поклоне као пред већом силом.

Парадокс је када паметни завиде глупима. Да се речи не свађају тако често са временом ситуација би била нешто боља.

Ето, поново рат.
Морам да кренем и ускочим у туђе чизме.


Одлазим док сви спавају. 

Избор

Или си ловац или плен.

Саксофон није инструмент за подне.  Голубови само што му не уђу у џеп. Бежи од голубова у књижару.  Узима прву књигу и окреће странице насумице.

Стоји и чита.

„ Никада неуравнотежено  не тражи идеалну позицију. Скок је експлозија промене где је покрет бржи од целине. Неухватљиво бележи светлост у бекству. То је пут. ”

Излази из књижаре и готово се судара са човеком који неодољиво личи на Ив Монтана. Недостајала је само цигарета. Пада му на памет смешна помисао да је Београд предграђе Париза.  

Два разлога подкрепљују такву смелост. 

Лепе жене.
    Уморни људи. 

Брокат Баба

На њеном лицу старост је написала азбуку.

Једино су очи остале нестрпљиве и младе. Посматрала је људе на улици и сви су јој личили на фазане. Шетала се улицом са жутом кесом на глави. Пролазници би је загледали и након тога брзо скренули поглед.  

Испред банке нешто ниже низ улицу био је велики ред. Крупни и до главе ошишан чувар банке нервозно се кретао паралелно са редом. Прошла је тик уз њега и он је нехотице дотакао кесу.  Вештим покретом недавајући значај непредвиђеном контакту вратила је кесу у првобитан положај као да је у питању корекција пунђе.  

Игноришући правило реда стала је испред свих тако да су сви могли да виде да је на челу реда бакица са жутом кесом на глави. У неком другом случају кренула би препирка и на крају свађа. Људи би свашта рекли и мало од тога учинили. Неко се гласно насмејао али већина је непомично ћутала.  

Чувар без фризуре спонтано је почешао дршку пиштоља али реч није могао да изусти.  

Када се банка отворила бака је прва ушла и пре шалтера ставила жуту кесу у џеп. 

Подигла је сто десет хиљада динара и весело скоро цупкајући напустила банку. Није јој више падало на памет да ставља жуту кесу на главу.  

Никада није научила да чека. 

Давно пре овог дана њено срце је куцало за једног пилота. Узлетео је али се никада више није вратио.Од тада јој се привиђају фазани.  Што се тиче новца није имала дилему. 

Он је био реалан.