Воз се зауставио. Крај пута.
Ходник се пуни људима. Јарка светлост се одбија од кофера. Путници имају таленат да направе гужву. Недокучиво је то порекло журбе код људи. Људи журе делом да побегну од људи код других људи, делом да се не суоче са собом ако не морају. Једино је Богу успело да се склони од људи. Људима то није могуће.
Читава теорија од гужве у ходнику стајаћег воза.
Рупичасти степеник. Перон. Цео дан је пред њим. У 22ч. мора да буде на капији.
Шета се обалом. Наилази на порше где на хауби тип жвалави и ваћари рибу. Тип је старији од рибе и готово сигурно власник поршеа. Страна регистрација . Он се искусно наслонио на хаубу и њој препустио иницијативу. Млађа је.
Застаје поред клупе. Безобразно их посматра. Покушава да докучи да ли је риба са типом због поршеа или постоји нешто друго. Они њега не констатују. На неки начин то је увредљиво.
Био је поражен.
У тренутку је хтео да им приђе и одалами типа. Ко је њему дао за право да ваћари рибе на хауби у сред бела дана ? У ствари поразила га је њихова савршеност. Порше је блистао на обали попут савршене шкољке. Тип је имао дужу косу и добро развијено тело. Деловао је хладно. Она је била складна и добро скоцкана. Није могао добро да види њено лице али био је сигуран да не заостаје за дупетом.
Гледао их је попут детета које чека сладолед. Он у униформи ЈНА подбочио се ногом на клупу и блене.
Једина корист што гледајући њих не мисли на Чепину. Ноге су испале паметније од главе. Продужио је даље. Дуг је дан.
Ходник се пуни људима. Јарка светлост се одбија од кофера. Путници имају таленат да направе гужву. Недокучиво је то порекло журбе код људи. Људи журе делом да побегну од људи код других људи, делом да се не суоче са собом ако не морају. Једино је Богу успело да се склони од људи. Људима то није могуће.
Читава теорија од гужве у ходнику стајаћег воза.
Рупичасти степеник. Перон. Цео дан је пред њим. У 22ч. мора да буде на капији.
Шета се обалом. Наилази на порше где на хауби тип жвалави и ваћари рибу. Тип је старији од рибе и готово сигурно власник поршеа. Страна регистрација . Он се искусно наслонио на хаубу и њој препустио иницијативу. Млађа је.
Застаје поред клупе. Безобразно их посматра. Покушава да докучи да ли је риба са типом због поршеа или постоји нешто друго. Они њега не констатују. На неки начин то је увредљиво.
Био је поражен.
У тренутку је хтео да им приђе и одалами типа. Ко је њему дао за право да ваћари рибе на хауби у сред бела дана ? У ствари поразила га је њихова савршеност. Порше је блистао на обали попут савршене шкољке. Тип је имао дужу косу и добро развијено тело. Деловао је хладно. Она је била складна и добро скоцкана. Није могао добро да види њено лице али био је сигуран да не заостаје за дупетом.
Гледао их је попут детета које чека сладолед. Он у униформи ЈНА подбочио се ногом на клупу и блене.
Једина корист што гледајући њих не мисли на Чепину. Ноге су испале паметније од главе. Продужио је даље. Дуг је дан.
Нема коментара:
Постави коментар