Умивање

Директни разговори су непристојни. Реч уљудна суво пуцкета голицајући ушне длаке. 

Чује разговор у ходнику улаза. Улаз је место изгубљених речи. Циганке дошле да оперу улаз и степениште. Немају топлу воду. Проблем. Станари ретко отварају врата. Млада Циганка села на степениште и пуши. Друга старија звони али нико јој не отвара.

Отвара врата и гледа их. Оне ни да трепну. Схвата да оне из неког разлога не могу да изразе збуњеност. Као да су очекивале да изађе. У неку руку он је тај који постаје "збуњен".

Тренутак неизвесности који је потрајао најавио је његово извињење. Извинио се невешто и беспотребно. Хтео је још нешто да каже али га је у тој глупости спречила старија Циганка тако што је пружила кофу. Спонтано се захвалио и испољио кретенизам.

Напунио је кофу врелом водом и спустио пред њих. Стекао је утисак да су у њему препознале идиота.

Млађа је натопила крпе и почела да риба. Старија је изашла из улаза. Вратила се са поштаром. Није смео да дозволи да га види. Тотално неочекивано из стана је изашао комшија. Улаз је постао тесан. Нагло се померио и срушио кофу. Комшија је опсовао. Поштар се померио и попео на степеник. Циганке су укрстиле погледе.

Овог пута млађа Циганка му је дала кофу.
Захвалио се и отишао да наточи.