8. мај 2011.

Црни светионик

Невидљиво са годинама постаје видљиво. Нема наговештаја зашто се није раније то схватило већ само нанос година као објашњење. Чекање да се остари је вешт начин да се старост одложи или одбије њен први налет. 


Та блистава победа је у ствари почетак победе старости а чекање достојанствена награда. 

Саму награду многи презру и доживе као казну и проклетство. Тешко је задовољити све и појединац рађе задовољава себе као представника и оних других у чије име себе брже и сигурније испуни оним што други не стигоше или не могаше. 

Скромна моћ промене снажније утиче на жене које то упију и након тога буду женственије обликујући своју мекоћу у складу са променама. И саме, без јасне визије да на то утичу разапну мрежу не очекујући улов а хватајући готово сваког. На тајанствен начин тако се покреће полуга историчности догађаја чији исход обесхрабри праведнике. Они расути у мери саме праведности самим тим и без казне, осуђени, на самоћу и тегобно преиспитивање. 

Висина намеће избегавање погледа у дубину од страха да се не изгуби равнотежа. Иза је присећање а испред неизвесно и једна црна тачка. Црни светионик, у тмини. Речи утехе су једина једра против његовог угланчаног црног бљеска. Оне нагоне ветар на верност савезништва.

Пловидба је могућа ако су срца, још пре тога, нашла своју луку.

Нема коментара:

Постави коментар