21. фебруар 2011.

Образ и ован


Секунде, мали драгоцени пријатељи напуштају твоју окошталу пажњу. Минути, пролазници равнодушно посматрају и затим одлазе да их неко други мање пажљив не броји. Сати, вешти непријатељи заривају стреле поуздано и сигурно.

Тврђава мора да падне. Нема камена кога време не обрлати.

Човек, пахуљица пахуље, пахуља и остане хуља.

***

Маса пролази и пева. Нико од њих није музички образован ипак сви певају.

Две љубави се тог дана родише.
Она је дала, он је није ни питао. 


Нема коментара:

Постави коментар