Шта је било, било је......

На почетку улице која носи име једног патријарха блиста излог коцкарнице. Посетиоце мами пано рулета у величини контејнера. У непосредној близини некако дијагонално нашла је место кладионица.

Између њих је парк за кучиће у којој је обично више људи.

Када се прође парк искачу једна, па друга банка.

Бочним улицама стиже се до пијаце. На углу пијаце једна жена свира на синтију класику и хитове прошлог века.

Старији људи joj уделе неки динар и журно се окрећу ка тезгама. Она им упути метеоролошки осмех и уздахне једно хвала.

Пијаца тако постаје позорница.

Неко је данас након куповине кромпира и парадајза
певушио " Шта ће бити биће " !!

Када сам била само мала девојчица
Питала сам маму шта ћу ја бити
Хоћу ли бити лепа, хоћу ли бити богата
Она ми је рекла следеће:

"Шта ће бити биће
Шта ће бити биће
Није на нама да видимо будућност
Шта ће бити биће
Шта ће бити биће."

Када сам била млада заљубила сам се
Питала сам мог драгог шта је пред нама
Хоће ли дуге красити наше дане
Мој драги ми је рекао овако:

"Шта ће бити биће
Шта ће бити биће
Није на нама да видимо будућност
Шта ће бити биће
Шта ће бити биће."

Сада имам своју децу
И она питају своју мајку-шта ћу ја бити
Хоћу ли бити згодан, хоћу ли бити богат
Ја им нежно одговарам:

"Шта ће бити биће
Шта ће бити биће
Није на нама да видимо будућност
Шта ће бити биће
Шта ће бити биће."


Ко не стигне да сврати до пијаце и чује ову песму нека погледа истог дана
Дневник. Тамо је увек актуелно сера, сера.

                                         
                                                           Посада Поезија 05

Пикавац као поздрав

Као прерушен покварен зуб на углу горопадила се последња кафана. Карирано призвољно нагорели црвено-бели столњаци вијорили су попут застава разоткривајући безоблично пепељаво време. Наслоњен уз зид последње кафане седео је последњи гост. За непуна три сата доводе багере за рушење. Када је сруше и сравне треба да изграде паметну зграду.

Последња кафана је своје последње сате провела без музике. Његове мисли су једино што је могла да прихвати као опроштај. Нема кајања, нема радости. Мисли га воде попут времеплова на исто место пре тридесет година. Лењи Радоје је тада био главни келнер. Пуно је њих долазило-одлазило само је лењи Радоје од свих постао инвентар последње кафане. Већ у то време сви су га "дозивали" Лењи а оно Радоје се губило, губило и изгубило.

Лењи се није бунио због тога. Било му је тешко због нечег другог. Себе је сматрао комунистом старог кова и поштено би било да га ословљавају са "Лењине".

- Донеси два хладна Лењине! - била је недосањана наруџба Лењог Радоја.

Више то и није важно.
Лењи више није жив а данас нестаје и последња кафана његово последње уточиште.

Стигли су багери.
Паметна кућа је немогућа без багера.

Као да је чекао тај моменат.
Устао је, повукао још један дим и бацио пикавац као поздрав последњој кафани.

                                                               Посада Превод 23

Сирена не Слави Рођендан......

У пустињи костур 

Брода
Тамо где је некад била
Вода.

Бисер један 

Светли,
Намигује
Комети.

***
Топло срце,
Благи додир,
Кукурузна свила,
Живот прође
Кроз
Решето
Шапнула ми вила.

***
Једна песма
Мирис Ноћи
Ти си рекла
Да ћеш доћи.

Године,
Тврђаве Сећања,
Хладноћa, успавана
Мећава.

***
Метеж - Град
Изгубљених -
Душа
Осуђених на
Бекство
Из слободе.

Ти си Мој
Тамничар -
Библиотекар
Самоће.

***
Музеј Снова
Ковитлац
Моћи,
Рањена Лава,
Стрмоглављена,
Скотрљана.

Родослов
Заборава,
Убице
Млека,
Наша Песма
Допире из
Далека.

Нека Твоје
Око
Види
Дубоко.

***
Неко већ чека,
Зора већ свиће
Не брини ништа,
Биће,
Биће....

!!!

Свака стаза
По једна Бора,
Окрени, Обрни,
Уради што мора.

Нека везе.

Посада SF 24

Савршен пар

Он је волео да једе , она је волела да кува. 

Посада Превод 24

Они

Пише и жонглира време.

Смисао дистанце је у равнотежи крајности. Лебде речи попут пахуљица. Када напишеш десет хиљада речи пажљивије говориш. Увек се нешто пропусти. Љубитељи истине постану омражени услед иовако колосално тешке реалности.

Из далека допире звук гитаре. Лакше је слушати него писати. Музику је увек доводио у везу са слободом. Парадоксално али слобода ограничава као и сваки затвор.

Комшија пали лимузину коју иначе не вози. Велики је минус и он тако штити мотор. Тај звук поништава звук гитаре. Мотор који се не креће постаје бука лидер.

Помислио је да се лакше брже и боље писало у доба када није било мотора.

У детињству је увек бирао да буде Индијанац.

Они су се скривали док су их каубоји тражили. Имали су  могућност да нападну каубоје и поново буду неспутани. Перјанице су биле од картона али скривање је било реално.

Један Индијанац се тако вешто сакрио да су га те вечери тражили и родитељи и каубоји и комшије. Нису га нашли. Појавио се кући знатно касније и добио добре батине од оца. Сутрадан је постао поглавица.

Са батинама је прогледао. 

                                             Посада Дарови 16