13. октобар 2011.

Консеквенца XVIII Музика


Музика буди.

Она плеше. Сама. Њен покрет одише радошћу и топлином. Прави се да спава док је гледа. Невероватно је складна и опуштена. Игра се, забацује косу, контрира корак. Скочила је на сто, степује. Шутнула је његову омиљену пикслу.

Нема сумње она није домаћица.

Пење се на руке, одскаче од стола прави мост затим одскок. Напада зид са два оштра корака, дочекује се, окрет.

Све ово почиње да га плаши.

До јуче је само седео и писао на овом столу. Једино искрено познанство била је главобоља. Када она прође наставља да пише.

Шта сада да ради ?

Неће открити да је будан барем не одмах. Мора брзо да мисли. Она је знатно већи проблем од главобоље.

Он је заљубљен.

11. октобар 2011.

Консеквенца XVII Соба


За његову слободу дала је паре и крв. Наследила је приватну банку крви и са тим је трговала. Први пут је дуговао нешто жени.

То је лош осећај.

Заводила је својим очима. Понашала се супериорно. Како год, испао је прави коњ, ухваћен мустанг. Ритао  се својски али је ипак оседлан.

Соба је била утамничена полумраком. Ћутали су.

Једино што је преостало је да је појебе. Она је то једва чекала.

У скромној соби пао је светски секс. Нису се штедели. У сексу нема простора за компромисе. Ознојили су зору и преспавали подне.

Сунце се ушуњало у собу али га нису приметили.

Необично уплетени попут несебичног слова И поново су заспали.

10. октобар 2011.

Консеквенца XVI Тутусамоту XI Излазак


 


Нису дозволили да се поздрави са Глобусом.
Упозорен је да следећи пут неће завршити на фарми већ на много горем месту. Предат му је снимак хапшења за „успомену и дуго сећање“.

Саветодавно је наложено да нађе посао који нема везе са писањем и по могућству да борави на свежем ваздуху. Могао је да понесе маркер који је повремено облачио.

Није их псовао, нису били вредни псовке.

Стакленог погледа одрадио је „налево круг“ и изашао кроз хромирана врата.

Она је стајала и чекала.


5. октобар 2011.

Консеквенца XV Тутусамоту X Разговор


  • Дошла сам да те водим одавде!
  • И када сам са тобом ја сам у затвору.
  • Није баш тако. Морам нешто да ти признам.
  • Никад краја изненађењима...
  • Лагала сам.
  • Ништа ново.
  • Заљубљена сам у тебе !
  • Ово је стварно ударац. Непредвидљиво луда и лажљива.
  • Да. На почетку сам желела да ме убијеш. У међувремену сам пожелела да ме волиш. Скоро да сам успела у свему.
  • Иди у пичку материну. Ниси нормална. Лечи се на време. Опасна у свим правцима! Само ти ја фалим!
  • Шта могу кад те волим. Ти си ми једина шанса.
  • Два очајника су очајнија него један. Требаш да побегнеш.
  • Како си глуп. Ти си побегао у Тутусамоту. Није неки успех. Бекство у затвор је кретенизам без граница.
  • Тако је. Ја сам кретен,  доказани кретен.

  • Моја љубав и Сигеа су истина. 


4. октобар 2011.

Консеквенца XIV Тутусамоту IX Мисли


Учинио је све да побегне од ње. Лоше је што почиње да се заљубљује. Затвор га није опаметио. У ствари ово је више фарма лудака него затвор мада у чему је разлика ?

Осећања стварају проблеме.

Љубав је највећи терет. Био је груб према њој. 
То не може да исправи.

Сви смо проклети !

Био је очајан што постаје мек и осетљив.

Распао се свет за недељу дана. Писао је у својој соби када га је сустигао умор. Тежак и неуједначен.

Једноставно морао је да изађе.

Кад изађеш напоље не заборави да ниси ожењен. Он је стварно заборавио.

Покренула се. Као да је чула његове мисли.
Буди се. Погледали су се и почели да се смеју.

Нико не зна зашто ?